Историја

Први облици трговања на тржнички начин појављују се на овим просторима у 16. вијеку, када се на простору око тврђаве Кастел организовао сточни вашар. На њему се углавном одржавала робна размјена, али је било продаје и за новац. Вашар се у почетку организовао једном годишње и био познат и ван граница БиХ, затим полугодишње, мјесечно и, на крају, једном седмично. Данас је то уторак, пијачни дан у Бањој Луци. У вријеме аустроугарске власти, тржничка функција одвијала се преко познатих малти, које су организоване на све четири стране свијета.

Продаја воћа, поврћа и других производа из аграра вршена је на лијевој обали ријеке Црквене у најужем дијелу центра Града, гдје се 1929. године уређује простор за те намјене, а 1935. године гради се затворени објекат Градске Тржнице, која се и данас налази на тој локацији.

У непосредној близини, на лијевој и десној обали Црквене, од главне улице гради се такозвана "Покривена чаршија", гдје се, под једним кровом, налазе разне занатске и угоститељске радње. Све ово је чинило један комплекс гдје су грађани Бање Луке и окружења задовољавали различите потребе за производима и услугама.

По завршетку Другог свјетског рата дошло је до промјене система, али је задржан облик снабдијевања и пружање тржничко пијачних услуга. Формирана је Тржна управа при Општини Бања Лука и настављен развој тржничке функције, реновиран је и дограђен објекат Градске тржнице. Говедарница сточна пијаца дислоцира се на нову локацију удаљену три километра од центра града. У то вријеме врло модеран и савремено опремљен објекат назван је Нова пијаца и под тим називом послује и данас. У почетку су се на Новој пијаци одвијале двије тржничке функције, тако да смо ту имали сточну и житну пијацу, да би се касније број тржничких услуга повећавао. Данас на Новој пијаци раде ауто-пијаца сточна, робна, кванташка и пијаца коришћене робе. Осјећајући значај који тржничко пијачна функција има за снабдијевање Града, општински органи организују комунално предузеће 1964. године.

Период од 1964. до 1974. године је период доградње и осавремењавања Градске Тржнице. Шири се мрежа тржничких објеката на општину Котор Варош.

Од 1974. године "Тржница" се, без воље њених органа, интеграционим процесима укључује у састав трговине, престаје бити комунално предузеће и почиње заостајати у развоју. То је вријеме када се у развијеним земљама напушта снабдијевање у отвореним малопродајним објектима, а све више се снабдијевање производима из аграра врши на велетржницама, маркетима и супермаркетима. На нашим просторима се, и у научним круговима, још увијек води расправа на тему да ли постојећи облик трговине пружања тржничко пијачних услуга треба замјенити савременим облицима.

Западне земље, које су напустиле снабдијевање путем отворених малопродајних објеката свјежим производима из аграра, утврдиле су за врло кратко вријеме да је дошло до смањења понуде свјежих производа, што се негативно одразило на здравље грађана. Нагло су се почеле организовати отворене малопродајне тржнице на трговима и улицама на импровизованим штандовима.

Већ 1992. године на просторима БиХ долази до ратних сукоба, којим се прекидају све нормалне активности, а предузећа прелазе на ратни начин пословања. "Тржница" се организује тако да одговори новим задацима, проширује капацитете постојећих објеката да би могла обезбиједити што више продајних мјеста за све веће потребе пољопривредних произвођача и радника који, остајући без посла и своје имовине, средства за своју егзистенцију желе остваривати продајући и купујући на објектима "Тржнице".

"Тржница" у том периоду остаје без једног дијела продуктивних кадрова, који одлазе у рат, али се организује да оствари што је могуће већи доходак и усмјери га тамо гдје је најнеопходнији. Тржнице и пијаце на нашим просторима често су биле социјални вентили, што је сада највише дошло до изражаја. Једно вријеме објекти за пружање тржничко-пијачних услуга били су једина мјеста гдје се могло продавати и куповати. То је вријеме које потврђује значај облика трговине пружањем тржничко пијачних услуга за снабдијевање града и грађана.

"Тржница" је и у ратном, а и послијератном, периоду успјешно вршила обје своје функције и обезбиједила дио средстава за реализацију усвојеног дугорочног програма развоја.